Stanje mira i banatskog spokoja

Danas je profesorka fiziologije, umiljatim, bajkovitim tonom završila predavanje koje je celog časa izgledalo otprilike ovako: ,,Znate, ćelijska membrana se stalno menja, ona je dinamična. Kolega, ona je imenica kog roda? Ženskog, tako je. Žensko, što bi Njegoš rekao: ,,Ćud je ženska smešna rabota!'' Tako i naša ćelijska membrana ima promenljivu ćud. Kada smo smireni, sedimo, ležimo, ne radimo ništa, kalijum, koji je tako vitak i lepuškast i primamljiv, ulazi u ćeliju a natrijum, debeljuškast, bucmast, neprivlačan za naše ,,žensko'' izlazi i zbog male razlike u naelektrisanju ona, ćelijska membrana, postaje blago pozitivna. I sada se nalazi u stanju mira i banatskog spokoja. I takva ostaje dok je neka dovoljno jaka draž ne poremeti, pa joj onda bucmast natrijum postaje privlačan i zanemaruje njegove mane i pušta ga da uđe u ćeliju a izbacuje kalijum. Ali to ćemo objasniti na sledećem času detaljnije.'' I ode ona, a mi ostadosmo još neko vreme zanešeni slikovitom pričom, u tom stanju mira i banatskog spokoja.. Prosto poželiš da si ponekad ćelijska membrana...