Najoštriji s jezikom, najrasniji međ' momčadijom, najkorisniji na klupi. Čovek čije sposobnosti dolaze do izražaja na treninzima kada se gađa prečka, u kafani kad se eksira, dok na terenu igra levo smetalo. Hvaliće vam se kako je prošlo kolo singlirao remi na Ćezenu protiv Milana, guliti priču kako je jeb'o brinetu iz Maksima u noćnoj petn'estici, ostavio kusur od pedeset dinara na trafici i ostale slične, lovačke priče. Da se vratimo na njegovo sportsko umeće, koje se svodi na valjanje po livadi, povrede od po 6 meseci zbog uganuća trepavice, i, pre svega - patritosko obaranje vatikanskih špijunskih satelita iz slobodnjaka. Suma sumarum svega opisanog i naravoučenije bi izgledalo otprilike ovako: takvom saigraču dodati loptu je jednako riziku stavljanja pod hipoteku očeve kuće, babine proteze i dedinog bicikla da će Srbija da pobedi Naftan Minsk u prijateljskoj. Oće to.
