Posebna vrsta dijaspore, koja je emigrirala dosta davno, najkasnije do polovine 70ih i bitno se razlikuje od onih gastosa koji su zapalili od 80ih na ovamo.
Za razliku od garniture koja je zapalila tek kada se smračilo u bivšoj Jugi, a koja je makar u manjoj ili većoj meri još uvek vezana za svoj zavičaj (tu je neka vikendica, stari stan, stara majka, stara škola, stara ljubav,...), stara garnitura je odavno sasekla sve veze sa svojim poreklom. Mada su takođe zapalili iz ekonomskih razloga, oni nisu kretali trbuhom za kruhom, već uglavnom zato što im se nije dopadao sistem u tadašnjoj zemlji.
Sami su u velikoj meri zaboravili jezik, njihova deca ga nikada nisu ni progovorila (naročito ako su iz mešanih brakova), uglavnom su dobili novo državljanstvo i preuzeli nove obrasce ponašanja. U velikoj većini slučajeva, prema nekadašnjim zemljacima ne pokazuju nikakvu bliskost/srdačnost/toplinu.
Mika i Laza se voze u potrazi za prenoćištem negde kod Berna.
Mika: Sine, lepo sam ti rekao da krenemo ranije, ovako ne bismo pukli još kinte, jer si se ti umorio za volanom... E, eno, tamo lepo piše "Übernachtung", to ti je prenoćište. Hajde koči.
(izlaze)
Laza: Au... Pazi ovo, na interfonu ime "Miladin Petronijević", koji smo useri nemam reči, u ovoj vukojebini da naletimo na Srbina...
zvrrrrr...
Miladin: Ja, guten abend, zi šprehen mit Petronijević...
Mika: Ja, guten abend, her Petronijević, vir zind aus Zerbijen, vir zuhen da prespavamo...
(trenutak tišine)
Miladin: Komen zi dan bite!
(ulaze)
Mika: Nemam pojma da li me je skontao da smo Srbi
Laza: Brate, sa takvim nemačkim te niko ne bi skontao...
(stižu na ulaz)
Miladin: Guten abend!
Mika: Guten abend...
Laza: Dobro veče... Može srpski?
Miladin: Uffff... Mogla srpski, ali ja to malo zaboravila. Davno bila tamo...
(stižu na recepciju)
Miladin: Dakle vama trebala Übernachtung. S obzirom da vi kasno stigla, mi imala samo još pansion od zehcih frank po osoba.
Laza: A je li, da te pitam, možeš ti nama kao zemljacima neki popust da središ?
Miladin: Ufff... Das get niht hir...
Mika: Kaže da neće moći... Dobro ništa, evo, neka bude 60 franaka, samo da znate, do sada su nam naši uvek svuda činili za cenu...
Miladin: Mi ne bila više naši.. Ja emigrirala odmah posle osnovna škola, još 68. godina sa moji geštorbene roditelji. Moja žena je Švajc, moja deca odavno Švajc. Ne oseća emocija, vi sada druga narod, ja sada Švajc...
