Ovaj fenomen se, kao što se vidi iz naslova, javlja kod starih ljudi. Tako često možemo čuti naše babe ili dede kako nam sa radosnim zanosom i sa takvim detaljisanjem pričaju o dogodovštinama iz svog detinjstva i mladosti, a kada ih pitamo za nešto što se desilo juče ili prekjuče, samo blago slegnu ramenima, uz to sa nemam-ti-ja-pojma izrazom lica.
Baba: E sine, kad se setim samo kad sam bila mala, bila sam ti ja veliki zvrk. Moja starija sestra imala pincetu, kojom je sređivala obrve. A ja klinka 13 godina, bilo mi zanimljivo da gledam šta ona to radi. I pošto nisam imala pincetu, jednog dana uzmem ja makazice i isečem obrve. Nisam smela da izađem iz sobe celo prepodne. Dolazi sestra sa posla, a ja samo okrećem glavu od nje, da me ne vidi. Hihihi, kad me je uhvatila, izbubecala me je...
Nakon nekog vremena
Baba: Ju, gde sam ostavila naočare?
Unuka: Pa, bako zar si zaboravila da si ih juče odnela kod otpičara da ti zameni staklo.
Baba: Eh sine, pa ostarila baba, oslabilo pamćenje.
