
Дрво из краја.Његове почетке нико не памти,а оно је испратило генерације деце.Без обзира на бројне сломљене гране и урезе на кори,оно преживља,и наставља да пружа хлад сваком путнику намернику.Често служи као полигон,а његови плодови буду побрани пре сазревања.Након одрастања,људи забораве дрво,али нове генерације остају да се друже са њим.Најчесће су у питању џенерике,јабуке и трешње,мада врста није битна.
Драган:Зови Стеву,ја одо по Лазу,наћи ћемо се код дрвета.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Čit'o sam do "nepamti".