
Дрво из краја.Његове почетке нико не памти,а оно је испратило генерације деце.Без обзира на бројне сломљене гране и урезе на кори,оно преживља,и наставља да пружа хлад сваком путнику намернику.Често служи као полигон,а његови плодови буду побрани пре сазревања.Након одрастања,људи забораве дрво,али нове генерације остају да се друже са њим.Најчесће су у питању џенерике,јабуке и трешње,мада врста није битна.
Драган:Зови Стеву,ја одо по Лазу,наћи ћемо се код дрвета.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Čit'o sam do "nepamti".