Дрво из краја.Његове почетке нико не памти,а оно је испратило генерације деце.Без обзира на бројне сломљене гране и урезе на кори,оно преживља,и наставља да пружа хлад сваком путнику намернику.Често служи као полигон,а његови плодови буду побрани пре сазревања.Након одрастања,људи забораве дрво,али нове генерације остају да се друже са њим.Најчесће су у питању џенерике,јабуке и трешње,мада врста није битна.
Драган:Зови Стеву,ја одо по Лазу,наћи ћемо се код дрвета.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Čit'o sam do "nepamti".