Дрво из краја.Његове почетке нико не памти,а оно је испратило генерације деце.Без обзира на бројне сломљене гране и урезе на кори,оно преживља,и наставља да пружа хлад сваком путнику намернику.Често служи као полигон,а његови плодови буду побрани пре сазревања.Након одрастања,људи забораве дрво,али нове генерације остају да се друже са њим.Најчесће су у питању џенерике,јабуке и трешње,мада врста није битна.
Драган:Зови Стеву,ја одо по Лазу,наћи ћемо се код дрвета.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Čit'o sam do "nepamti".