Starost

U mom komšiluku živjela je prije par god. jedna cura sa majkom i sestrom. Bili smo dobri kao komšije, ali i sviđala mi se mnogo. Nisam imao šanse kod nje, puno mlađi sam bio. Ali bila je prelijepa. Imala je oko dvadesetak godina, studirala ekonomiju.
Kasnije ju nisam viđao neko vrijeme, pa pitah njenu rodicu šta je s njom. Rekla mi je da je otišla u Beograd sa majkom, kod neke rodbine. I poslije par mjeseci, kad se vratila, izgledala mi je puno starija i bila je mršavija. I sve više i više je njeno lice dobijalo drugačiji oblik. Bila mi je čudna ta promijena.
Kasnije saznam da joj je majka jako bolesna. Godinu kasnije je i umrla. To je potpuno skrhalo nekadašnju ljepoticu. Nije više bilo onih očiju, bila je kost i koža. Napustila je faks. Izgledala je kao osoba sa mnogo godina prevaljenih preko leđa. Slomljena je brigama i tugom.
Često nas život natjera da odrastemo prije vremena.