Редовно се дешава са слушалицама mp3 плејера у ушима и док се, у складу са одговарајућом песмом која је у току, размишља о дубокомисленим темама, које нису на дневном реду сваки дан.
Често се баш задеси када сте у мисаоном низу на само један корак од откривања суштине сопственог постојања – кад оно: кахм, кахм момак, извини да те нешто питам, знаш ли ти можда _____(најглупље питање које би ви уопште могли смислити неподстакнути алкохолом или другим опојним супстанцама).
Замишљени младић хода улицом загледан у даљину, из слушалица плејера се чује врхунац неке песме у стилу „iiiin my liiiiife I was aaaaaalways...“ мисли иду својим током: „ хмм да. Тачно! Сад кончно схватам да са мојих 25 година све у животу што сам... „
„Извини момак?!“ У видно поље улази неугледни маторац, док не извадите слушалице из ушију видите само покрете усана
„Да изволите?“ -Невољан и учтив одговор
„Да те пита чича: знаш ли шта се збило са радњом Милета абаџије из ове улице“
„Не знам“ -Покушај да се слишалице врате у уши.Узалуд
„Молим?“
„Кажем, не знам господине!“
„Мумљаш ми синко, то је од те справе у ушима“
„НЕ ЗНАМ човече!!!“
„Реци ми како бре не знаш за радњу Милета абаџије њега сви у овом крају знају“
„Јебо те Миле абаџија и справа коју покушавам да чујем, и цео крај који га познаје, ја случајно нисам из тог краја, а ти си ме управо спречио да дођем до одговора на питање ко сам ја у овом свету и за шта постојим уопште и...„
Покуњени старац, одступа и у себи: „еее дрогирана омладина...“
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
Ova današnja omladina stvarno nema ni malo vaspitanja.
sTrano... +
A ni poštovanja...
Nije trebalo ni da staješ, zna se kako to može da se završi...
+
Хахаха јао баш ми се ово неки дан десило. :) +
+ ispravi samo "strane" pise srane
Захваљујем на исправкама, нисам ни видо:) јеботе...
Добро, макар те није спопао као мене један маторац на Ади. Био ја на плажи, чекао неке ортаке да дођу и прилази ми матори лик, држи књигу у рукама и каже да је тај и тај, неки књижевник, како је из Загреба, сад живи у Београду, како је и он некада био тако млад и леп (ту ја помислим да није лик геј или тако нешто), како му ја делујем интелектуално и како би хтео да ми поклони своју књигу. Питао ме за име, ја му рекао, па ми написао посвету и свој број телефона, дао ми књигу и отишао. Не сећам се шта је беше написао, а негде сам затурио ту књигу...
Ха ха, ни не чуди ме, у том случају, зашто си затурио ту књигу. Имаш увек таквих ликова по уицама, по превозу, с тим што је тај твој ипак премија на неки начин. Еј књижевник. Па, ако имаш минимум времена и да прозбориш коју са њим..:)
Mene je deda od 65 godina zaustavio na ulici i rekao mi: "Maco,jesi slobodna veceras?Ima cika da ti da nesto.."
Mislim da nije mislio na bombone.
+