Redovno se dešava sa slušalicama mp3 plejera u ušima i dok se, u skladu sa odgovarajućom pesmom koja je u toku, razmišlja o dubokomislenim temama, koje nisu na dnevnom redu svaki dan.
Često se baš zadesi kada ste u misaonom nizu na samo jedan korak od otkrivanja suštine sopstvenog postojanja – kad ono: kahm, kahm momak, izvini da te nešto pitam, znaš li ti možda _____(najgluplje pitanje koje bi vi uopšte mogli smisliti nepodstaknuti alkoholom ili drugim opojnim supstancama).
Zamišljeni mladić hoda ulicom zagledan u daljinu, iz slušalica plejera se čuje vrhunac neke pesme u stilu „iiiin my liiiiife I was aaaaaalways...“ misli idu svojim tokom: „ hmm da. Tačno! Sad končno shvatam da sa mojih 25 godina sve u životu što sam... „
„Izvini momak?!“ U vidno polje ulazi neugledni matorac, dok ne izvadite slušalice iz ušiju vidite samo pokrete usana
„Da izvolite?“ -Nevoljan i učtiv odgovor
„Da te pita čiča: znaš li šta se zbilo sa radnjom Mileta abadžije iz ove ulice“
„Ne znam“ -Pokušaj da se slišalice vrate u uši.Uzalud
„Molim?“
„Kažem, ne znam gospodine!“
„Mumljaš mi sinko, to je od te sprave u ušima“
„NE ZNAM čoveče!!!“
„Reci mi kako bre ne znaš za radnju Mileta abadžije njega svi u ovom kraju znaju“
„Jebo te Mile abadžija i sprava koju pokušavam da čujem, i ceo kraj koji ga poznaje, ja slučajno nisam iz tog kraja, a ti si me upravo sprečio da dođem do odgovora na pitanje ko sam ja u ovom svetu i za šta postojim uopšte i...„
Pokunjeni starac, odstupa i u sebi: „eee drogirana omladina...“
Добро, макар те није спопао као мене један маторац на Ади. Био ја на плажи, чекао неке ортаке да дођу и прилази ми матори лик, држи књигу у рукама и каже да је тај и тај, неки књижевник, како је из Загреба, сад живи у Београду, како је и он некада био тако млад и леп (ту ја помислим да није лик геј или тако нешто), како му ја делујем интелектуално и како би хтео да ми поклони своју књигу. Питао ме за име, ја му рекао, па ми написао посвету и свој број телефона, дао ми књигу и отишао. Не сећам се шта је беше написао, а негде сам затурио ту књигу...
Ха ха, ни не чуди ме, у том случају, зашто си затурио ту књигу. Имаш увек таквих ликова по уицама, по превозу, с тим што је тај твој ипак премија на неки начин. Еј књижевник. Па, ако имаш минимум времена и да прозбориш коју са њим..:)
Mene je deda od 65 godina zaustavio na ulici i rekao mi: "Maco,jesi slobodna veceras?Ima cika da ti da nesto.."
Mislim da nije mislio na bombone.
+
Ova današnja omladina stvarno nema ni malo vaspitanja.