Startovanje od strane nepoznatog matorca na ulici
Redovno se dešava sa slušalicama mp3 plejera u ušima i dok se, u skladu sa odgovarajućom pesmom koja je u toku, razmišlja o dubokomislenim temama, koje nisu na dnevnom redu svaki dan.
Često se baš zadesi kada ste u misaonom nizu na samo jedan korak od otkrivanja suštine sopstvenog postojanja – kad ono: kahm, kahm momak, izvini da te nešto pitam, znaš li ti možda _____(najgluplje pitanje koje bi vi uopšte mogli smisliti nepodstaknuti alkoholom ili drugim opojnim supstancama).
Zamišljeni mladić hoda ulicom zagledan u daljinu, iz slušalica plejera se čuje vrhunac neke pesme u stilu „iiiin my liiiiife I was aaaaaalways...“ misli idu svojim tokom: „ hmm da. Tačno! Sad končno shvatam da sa mojih 25 godina sve u životu što sam... „
„Izvini momak?!“ U vidno polje ulazi neugledni matorac, dok ne izvadite slušalice iz ušiju vidite samo pokrete usana
„Da izvolite?“ -Nevoljan i učtiv odgovor
„Da te pita čiča: znaš li šta se zbilo sa radnjom Mileta abadžije iz ove ulice“
„Ne znam“ -Pokušaj da se slišalice vrate u uši.Uzalud
„Molim?“
„Kažem, ne znam gospodine!“
„Mumljaš mi sinko, to je od te sprave u ušima“
„NE ZNAM čoveče!!!“
„Reci mi kako bre ne znaš za radnju Mileta abadžije njega svi u ovom kraju znaju“
„Jebo te Mile abadžija i sprava koju pokušavam da čujem, i ceo kraj koji ga poznaje, ja slučajno nisam iz tog kraja, a ti si me upravo sprečio da dođem do odgovora na pitanje ko sam ja u ovom svetu i za šta postojim uopšte i...„
Pokunjeni starac, odstupa i u sebi: „eee drogirana omladina...“
