Ono u šta se pretvori stavljanje maskare za 2 minuta. Ima neopozivo mesto jedne od ženskih stvari koje nikada neću naučiti uz stavljanje kreona, kuvanje, održavanje prostorija u nekom pristojnom redu.
12:25-Uzimam maskaru i skidam višak s nje, da ne ispadnem previše upadljivo zamazana
12:27-Stavljam maskaru, zagledam se. Ne, pola trepavica sam preskočila. Grabim četkicu da stavim još
12:29- Dobro, ovo mi izgleda kao previše. Čak sam i uspela da se zamažem po obrazu i po nosu, desnom rukom pokušavajući da dograbim levo oko.
12:32-Uzimam parče WC papira da obrišem zamazotinu ispod desnog oka. Slučajno razmazujem ceo predeo kod donjeg kapka.
12:34-Kažem sebi da ne paničim, mogu da sredim ovo sasvim fino.
12:36-Ne, definitivno ne mogu.
12:37-Rešavam da sperem maskaru vodom. Crnilo mi se sliva niz obraze. Trepavice mi izgledaju kao nožice nesrećnih paukova koji u završili spljeskani u mastilu. Stavljam preko očiju kremu i brišem je. Oči mi se zacrvenjuju. "Više nikad ne stavljam ovo sranje", mislim.
12:40- Trpam knjige u torbu, navlačim jaknu i gledam se u ogledalu. Izgledam kao da me je neko propisno premlatio i kao da sam plakala 3 dana. Sve bi bilo mnogo lakše da sam muško...ili da jednostavno znam da stavim to čudo.
