U prvom delu ove političko-socijalne studije ( opa, trojica! ), pozabavili smo se samom definicijom pojma iz naslova, naveli već nekoliko država-primera koje odgovaraju istom i pritom izazvali više nego interesantnu diskusiju u komentarima koja je rezultirala krajnjim ispijanjem velikih količina piva u jednom beogradskom parku. Ništa manje ne očekujemo ni sada. ( http://vukajlija.com/stereotipi-po-nacionalnosti-1-deo/453801 ).
U ovom, ali i narednom delu ( ''Stereotipi po nacionalnosti 3. deo'' – uskoro na tržištu), nastavićemo sa marljivim popunjavanjem te specifične liste naroda i narodnosti koji nam idu na živce, kurac ili gušteraču. Ne zaboravite samo da je istorija kriva za sve.
- NEMAČKA
Švabe. Jebeni fašisti svi odreda. Bebe, deca, odrasli, stari – majku li im jebem fašističku ja! Posle Šiptara, Albanaca, Hrvata i Amerikanaca, najomraženiji narod međ' Srbima. To visoko peto mesto nije produkt samo partizansko-komunističke zaostavštine i užasnih uspomena stradanja iz Drugog Svetskog rata već je dobrim delom osvojeno i iskustvom naših gasterbajtera koji su, iako vrativši se kao bogataši u svoja rodna mesta posle 20 godina napornog rada i u inat komšijama podigavši kućerine i kapije s' belim lavovima, proneli veoma nepovoljan glas o Nemcima, svojim debelim i nacističkim poslodavcima, kao i o njihovim gojaznim, sisatim ( al' ne na dobar način ), grobno ružnim i u celosti atraktivnim poput progorelog stolnjaka, ženama. Nemačko pivo i automobili, doduše, ne podležu sličnim kritičkim opservacijama...
ČINJENICE : Pre 56 jebenih godina završio se najveći rat u istoriji čovečanstva. U njemu su Nemci izgubili a Saveznici pobedili. Samo nekoliko godina kasnije, ceo svet je shvatio da je to ''saveznici'' zapravo značilo ''Amerikanci'' a danas beremo sočne plodove tog kobnog saznanja. Jasno je, dakle, da i od fašiste ima veći fašista. Nemačka je ovih dana verovatno najjača zemlja u Evropi a tome je zasluga jak psihološki momenat njenog germanskog stanovništva u šta se, još pre više od 2000 godina, uverio i Julije Cezar kada je pokušao da ga pokori. Naime, ta lepo ukrašena glava kurira kojeg je poslao germanskim poglavarima sa uslovima predaje, i dan-danas se čuva u Nacionalnom Muzeju u Rimu. Elem, Nemci su od tada preživeli sve i svašta i danas važe za jednu od najcivilizovanijih nacija na planeti. Doprinosi kulturi, umetnosti, nauci, tehnici i kladioničarskim listama su krajnje neuporedive prirode a spoljašnji izgled stanovnika nije baš TOLIKO STRAŠAN. Koj' vas tera da ih ženite, bre...! Poslednjih godina, na nemačkom tržištu imamo sve veću potražnju za automobila iz istočnih zemalja a razlog tome je njihova umerena cena i solidan kvalitet. Pivo, pak, neću da im diram...- ITALIJA
Zemlja pice, špageta, raviola, kanelona, njoki i ostalih vrsta testenina. Imalu su valjda davno par slikara, vajara i sl. al' koga boli kurac za to kada jebena Fiorentina ne mož' da veže dve pobede u trci za Skudeto! I onaj upišani Albinolefe, nataknem ga na kurac krasni, drka kitu cele sezone – ne mogu da odigraju 3+, pa to ti je! A tek Roma! Jebote, onaj Toti se rodio povređen, mamu li mu povredim ja! Jedino onaj Napoli retko prodaje na tiketu. Napuljska mafija, šta ćeš...A i dobili blagoslov od Pape, jebiga.
ČINJENICE: Leonardo da Vinči, Rafaelo Santi i Mikelanđelo Buonaroti, samo su neka od velikih imena italijanske i svetske umetnosti. Ustvari, siguran sam da među nama ne postoji niko ko ne poznaje bar jedno grandiozno delo nekog od navedenih majstora. Pica jeste lepa ( na koju god vi mislili ), ali smatram da u Italiji ima mnogo lepših stvari – i tu ne mislim na stadion ''Artemio Franchi'' – od parčeta testa posutog paradajzom, sirom i šunkom. Jeste da siroti Papa poprilično unižava status Italijana u našim plavim, ortodoksnim očima ali ne zaboravite da je Vatikan država za sebe i zemlja koja verovatno jedina na svetu iznajmljuje zemljište na kojem se nalazi. Nisu, bre, žabari budale...A ni Toti, Inzagi i ''ekipa''.- FARSKA OSTRVA
Ko ih jebe – samo da se ne ponovi Azerbejdžan...
- KINA
''U životu je važno imati samo zdravlje. Sve ostalo možete nabaviti kod Kineza''. Vođeni ovim mudrim aforizmom o životu, mi Srbi smo, posle mnogo godina netrpeljivosti, razvili neobično prisan i duboko zavisan odnos sa Kinezima a čini mi se da su tako postupile i ostale zemlje u okruženju. Ne ulazeći previše u sporne prokopane kanale, samo bih brzo prokomentarisao ''male žute''. Dakle, svi rade u fabrikama, jedu jebeni pirinač non-stop, igraju stoni-tenis i vežbaju kate (karate ; prim.prev.). Veče je rezervisano za pravljenje dece a vikend za sastančenje po partijskim sindikatima. Kako samo održaše Olimpijadu a da se ništa nije srušilo, bre...?
ČINJENICE: Takvim malim, mršavim i žućkavim kakvim ih je Bog stvorio, sirotim Kinezima nije ostalo ništa drugo sem da ćute i rade. I oni rade. Rmbače. Ustvari, rmbače toliko dobro da će uskoro hraniti, oblačiti, obuvati i štititi od jebenih komaraca čitav svet!
Sama kineska civilizacija postoji već skoro 3,5 hiljada godina a među izumima koje je iznedrila ( i tu ne mislim na samolepljive papuče, električnog nobelovca i sl. ) su papir, barut i kompas. Taj prokleti komunizam sigurno nije idealan, ali za njihovo brojčano stanje predstavlja verovatno najbolje rešenje. Uostalom, dokazali su organizovanjem najbolje Olimpijade ikada da itekako mogu da naprave nešto što će trajati duže nego držači za led u oblika jebenih šargarepa ili magična kreda za zadržavanje vode. To verovatno samo prodaju nama i ostatku sveta...
