Veoma česta konstatacija o bogatim umovima koji su zašli u političke vode. Ljudi gledaju Šešelja kako troši poslednje godine razuma na raspravu sa sudijama u Hagu,na sudjenju radi sudjenja i točenja vremena i čoveka, pa im se otme uzdah. Dobrica Ćosić, koga neki ne vole kao pisca jer ga nisu voleli kao državnika... Primeri samo.
Interesantno je da za mnoge ljude kojima se lično divimo, smatramo inteligentnim i sposobnim, poželimo da udju u politiku, "da nas vade iz govana". Paradoksalno, kako samo čovek može da bude.
