Štimovanje

-Kako ste danas, komšinice?
-Onako...malo umorno...mislim da ću da odmaram celi dan.
-Zar u Vašim godinama? Idite, zabavite se, vidite kako je lep dan! Živite svaki dan kao da Vam je poslednji!
-Je l'? I jednom mi neće biti džaba?

-Komšinice, je l' danas bolje? Ajte, mladi ste, idite, živite, radite! Svet se smejao kada ste se rodili, a Vi ste plakali. Živite tako da kada umrete, svet plače, a Vi se smejete.
-Ok, komšinka, shvatila sam da ću i ja riknuti jedared i da Vi imate kod kuće zbirku latinskih citata. Ali, da li bi molim Vas petak mogao da bude kežual! Ono, ni u firmi se petkom ne nosi uniforma, pa kao...petak bez citata...

Šta bre fali da nekad budeš i umoran, i sjeban i bez energije, svejedno što ćeš jednom da rikneš. Kad rikneš, ionako ni toga više nema! Neću da se štimujem! Oću dumrem ljucki!