Poslednji argument naših roditelja da uradimo ono što traže bar iz sažaljevanja kad već nećemo samo zato što su nam rekli,kad vide da nas ono prethodno ubeđivanje baš i ne dotiče puno. Dok ne čujemo ovo, manje više na jedno uđe na drugo izađe, ali ovo, ima takav efekat da se istog momenta iznerviramo i uključujemo se u konverzaciju,jer naravno nikad ne kapiramo šta su oni to uradili tako vredno za nas, a što mi ne ispunjavamo očekivanja.
Keva: 'ajde malo počisti tu sobu, živiš kao u svinjcu.
Ja: Evo sad ću, samo još 2 partije kantera.
Keva: Uzmi to uradi odmah, ako ne počneš sad nećeš ni počinjati, ne mogu ti ja ceo život raspremati sobu, hoćeš tako i kad se oženiš, ženi razbacivati?
Ja: Ae kevo mani me, ubiše me zbog tebe.
Keva: Hoćeš li ti mene ikada poslušati?
Ja: aha.
Keva: Kada?
Ja: aha.
Keva: Ti mene uopšte ne slušaš, ne možeš ni za najmanju stvar da me poslušaš ja za tebe činim sve, ti mene ne možeš ni za ovo da poslušaš, tako mi i treba, što je čovek bolji prema tebi ti sve gori...
Dalja priča ne vodi to hepi enda, pa ću ovde stati. (:
