
Претпоследњи стадијум самокритчности мајке мангупа са врелог асфалта.
Долази после бриге, а пре одрицања.
Тинејџерско доба. Бежиш од куће на пар дана. Школу си зајебо. Са екипом из краја обијаш кисок испред гимназије директору у пркос, јер те је избацио због демолирања учионице и бацања димне бомбе на седницу наставничког већа.
Самокритична мати : - Докле мислиш тако, око моје ? Па знаш да мајка брине за тебе. Одеш па се не јавиш. Немој више тако...
Једва пунолетан правиш пиздарије већих размера, али још увек без "одјека у јавности". Нека пуцњава на сплаву, али тога има на све стране, па се таман уклапаш.
Самокртична мати : - Што те нисам абортирала, кад ми је твој отац лепо говорио да смо млади за децу ? А не да ми милиција долази свако мало на врата.
Већ си изашао у новинама и сигурним кораком газиш ка "Видимо се у читуљи". Комшинице уз кафу се гуркају када на ТВ извештавају да си пао на Буграској граници са сто кила белог.
Самокртична мати : - Слободно говорите. Ја сам се њега одрекла преко новина!
Јебига, немају сви кеву ко Урке из "Последњег круга у Монци".
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Urke se bar brinuo za svoju kevu.