Претпоследњи стадијум самокритчности мајке мангупа са врелог асфалта.
Долази после бриге, а пре одрицања.
Тинејџерско доба. Бежиш од куће на пар дана. Школу си зајебо. Са екипом из краја обијаш кисок испред гимназије директору у пркос, јер те је избацио због демолирања учионице и бацања димне бомбе на седницу наставничког већа.
Самокритична мати : - Докле мислиш тако, око моје ? Па знаш да мајка брине за тебе. Одеш па се не јавиш. Немој више тако...
Једва пунолетан правиш пиздарије већих размера, али још увек без "одјека у јавности". Нека пуцњава на сплаву, али тога има на све стране, па се таман уклапаш.
Самокртична мати : - Што те нисам абортирала, кад ми је твој отац лепо говорио да смо млади за децу ? А не да ми милиција долази свако мало на врата.
Већ си изашао у новинама и сигурним кораком газиш ка "Видимо се у читуљи". Комшинице уз кафу се гуркају када на ТВ извештавају да си пао на Буграској граници са сто кила белог.
Самокртична мати : - Слободно говорите. Ја сам се њега одрекла преко новина!
Јебига, немају сви кеву ко Урке из "Последњег круга у Монци".
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Urke se bar brinuo za svoju kevu.