Što ti je lepa frizura!

Управо си изашла из фризерског салона, савршено офарбана и ошишана. Огледаш се у свим стаклима и огледалима и осећаш се к'о краљица. Ех, добро то, али морају и други то да примете, иначе ти је све џаба. Уствари, није баш џаба, истресла си све паре у оном јебеном салону.
Изненада, однекуд излеће твоја другарица из средње школе коју су сви, укључујући и њене родитеље, звали Метла. Па да, њена коса је и даље очајна, можда чак и гора.
Набацујеш свој најблиставији осмех, забацујеш своју сјајну косу и најслађим гласом јој говориш: '' Јао, Метл... Овај, Милице, што ти је лепа фризура! ''
Она, сва срећна, гледа у тебе и говори ти: '' А ти си прелепа, као и увек. Коса ти је предивна. ''
Аххх... То је то! Овај осећај се ни са чим не може поредити.
Дизање ега, брзо и лако.

Пали у свим временским условима, на свим местима, са свим приглупим људима. Некада и са оним паметнијим, зависи колико успете лажирати осмех и глас.