
Оно што вам налицкана женска говори углавном када жели да ви приметите њену фризуру.
Управо си изашла из фризерског салона, савршено офарбана и ошишана. Огледаш се у свим стаклима и огледалима и осећаш се к'о краљица. Ех, добро то, али морају и други то да примете, иначе ти је све џаба. Уствари, није баш џаба, истресла си све паре у оном јебеном салону.
Изненада, однекуд излеће твоја другарица из средње школе коју су сви, укључујући и њене родитеље, звали Метла. Па да, њена коса је и даље очајна, можда чак и гора.
Набацујеш свој најблиставији осмех, забацујеш своју сјајну косу и најслађим гласом јој говориш: '' Јао, Метл... Овај, Милице, што ти је лепа фризура! ''
Она, сва срећна, гледа у тебе и говори ти: '' А ти си прелепа, као и увек. Коса ти је предивна. ''
Аххх... То је то! Овај осећај се ни са чим не може поредити.
Дизање ега, брзо и лако.
Пали у свим временским условима, на свим местима, са свим приглупим људима. Некада и са оним паметнијим, зависи колико успете лажирати осмех и глас.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.