Vrlo često, usled nesigurnosti u sebe, koja iskače baš kad ne treba. ne smognemo snage da pridjemo devojci koja nam se svidi. Noge otežaju, jezik se skrati, inspiracije nigde, i kako god da otpočneš razgovor, imaš utisak da ćeš ispasti smešan, pa onda bolje i da ga ne počinješ. Isto je i sa neprihvatanjem. ljudi se često boje da kažu šta misle, jer stiču utisak da ih okolina neće razumeti ni prihvatiti. Neko iz tih razloga čitav život provede usamljen i u samoizolaciji.
Teže je kajati se zbog nečega što nisi uradio, nego zbog nečega što jesi.
Što bi rek'o Entoni Kidis u Deep kick-u:
"It's better to regret something you did than something you didn't do..."
e vala pogodio si kao pesnicom u oko +