Pre svega čast izuzetcima, i naravno mislim na domaću ljubljenu nam fudbaslsku Jelen super ligu. Reč je o personama o čijem se fudblaskom umeću prosuđuje na osnovu video snimaka, lepe reči nekog bivšeg asa, koji se eto denuo u zemlje trećeg sveta ne bi li sebi našao angažman. I ti, kao takvi, dolaze u Srbiju ne bi li ih zapazio neki veći fudbalski klub, ili pak ima onih koji bi potpisali višegodišnje ugovore za kobasicu i kilo leba. O Srbiji ne znaju mnogo, al ubrzo sazanju za sarmu, lepe devojke i lud provod. Naravno na konferenciji pomenu samo kako su srećni, i ubace nešto o veličini kluba u kome su zadužili opremu. Neki od njih ispadnu dobri igrači, a za neke se ispostavi da su obični panjevi, i da je uprava tog kluba mogla naći perpsektvinijeg igrača na vašaru u Mrčajevcima. Ovi što su, jelte dobri, ubrzo uvrte sebi u glavu da se lopta vrti oko njih, i ubrzo postaju ekscentrici koji standardno kasne na treninge, i svakodnevno javnost obraduju novim ekscesima, kako na terenu, tako i van njega. Nedugo potom, klub odlučuje da proda tog igrača, ili raskine ugovor snjim, i što ono kažu, ajmo Jovo na novo.
(Konfrenecija za novinare, stranac, koji zna ponešto srpski, stigao u F.K. nebitno koji.)
-Drago mi je što sam ovde, ovde lepo . Klub ima velika histori, evribadi su dobri prema meni, ja ću dati svoj maksimum.
-Da li je istina da ste u prethodnom klubu suspendovani, zato što ste pijani došli na trening, i pokazali treneru kurac?
-Ne govorim jezik.
