Stranci na srpskim slavljima

Mladi bračni par Kroener je dobio pozivnicu od svojih prijatelja Srba da dođu na krštenje prvog djeteta. Kako nikada nisu pohodili ove krajeve, a vazda su orni za putovanja, odluče oni u stilu što da ne. Još i odmor, pa ljepota. Znaju oni i nešto srpskog, nisu ograničeni samo na psovanje. I krenuše oni, gone oni niz autoputeve k'o zmajevi, ali po prelasku granice u Gradišci, tu nastade zajeb. Kud dalje? Nema, zovi ove. I objasniše oni nekako. I tako, lijepo oni dođoše, jezdeći kroz polja. Nekako oni skontaše i gdje treba da dođu. Ali ne lezi vraže! Prva stvar što ih je dočekala je puščana cijev i veseo đedo iza dotične.
-Sine, ja viđam neke švabske table, kanda im nijedovoljno što smo ih četerestpete mitraljezom izgonili
Srećni tata priskače kraj veselog đede i miče pušku.
-Ma djede, to su nam gosti.
-Gost, a Švabo...E đe ode ovaj svjet.
I posjednuše oni, sve bi super, dok ne pade mrak. Jebiga, onda je sve krenulo nizbrdo. Đedo podnapit rakijom krenu da puca ko izludio. Oni kadar nevera. Pa đe smo mi ovo, 'ljeb nas jebo? U koju džunglu smo mi dospjeli? Tata dolazi i stavlja preda njije flašu rakije. 23 grada, spaljuje želudac i ostalo. Momak potegne, ma fino nekako, ali jako, nisam ja navikao, al' mog'o bi ja ovo. Cura mu potegne, izbljuva se kao niko. Nije naviklo dijete jebiga. I muzika, i atmosfera učini svoje. Nakon sat vremena, flaša rakije je bila poprazna, a njih dvoje malo reći ledeni. Jedva oni njih dvoje dovukoše do kreveta gdje će oni spavati. A sutradan belaja. Glava k'o Cocin bubanj, na oči ne mogu gledati. Da ih malo povrate, domaćini montiraju svakojakih đakonija na sofru, a oni navališe na jelo k'o da su iz Etiopije pobjegli. Dan provedoše u miru, razgledajući pašnjake i životinje koje su samo na TVu vidjeli. Naveče krenuše, valjda da izbjegnu gužvu na granici, i na autoputu. Ispratiše ih domaćini, sa njima i djed, doduše bez gevere.
-Sretan put, viče on, a kada oni odoše, đedo prošapta:
-Švabo za gosta, pa đe to ima.