Глумци из других држава, потогово европљани, ма колико год добро знали енгленски, колико год им акценат био енгленски или амерички, у већини случајева ће морати да причају акцентом који вуче на њихов језик. Ако су мање познати, увек глуме лоше типове.
Француз увек мора да вуче са њиховим дугим РрррР,
Немац мора да прича као да је дошао из тамо левог Баварског села.
Исто стоји за Аустрију.
Италијан наравно неки пица мајстор или мафијаш, увек са њиховим акцентом, дугим самогласницима,
Србин, Босанац, Хрват, Рус углавном неки терористи, и сви морају да вуку на руски акценат. (И да кажу понеку ружну реч на матерњем кад промаше главног глумца са снајпером)
Енглез мора да има свој акценат, и због њега је или поштован као главни ум и организатор терориста или лик кога сви спрдају због акцента.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
hahaha+