On čokoladu ne jede kao obični ljudi. Sve ostalo da, ali čokoladu ne. On u čokoladi uživa, doživljavajući skoro orgazmično uživanje u topljenju slasnog spoja kremaste teksture i kakao užitka. Može da drži jednu kockicu u ustima skoro beskonačno dugo, a svakoj novoj kockici pristupa na nov i drukčiji način, testirajući tako granice svoje izdržljivosti da istu ne proguta.
Strpljenje ovakvog ljubitelja, graniči se sa strpljenjem korisnika lošeg interneta. Čist hedonizam je protkan kroz svaki progutani ukus. On zna da prepozna kvalitetnu čokoladu, a kad je prepozna, ne ostaje ravnodušan prema njoj, nego je konzumira. Ponekad čak i duboko u noć.
Njegov sistem vrijednovanja slatkiša je jedinstven. On čokoladu stavlja na prvo mjesto, pa onda pet mjesta praznih, pa tek onda neki drugi slatiš, poput krema ili džema. Naljuti se kad ga ponudite turskom šećernom tablom, odbijajući da jede nešto što nema ni "L" od čokolade.
Da li je to prokletstvo ili dar, o tome prosuđuju oni koji se u njegovom prisustvu nađu. Jedno je sigurno: ako u rukama ima parče dobre čokolade, gustiraće ga koliko god može, i jedino ćete mu ga oteti ako ga mlatnete štaflom po glavi, ne bi li mu stisak popustio.
- Brate daj kockicu.
- Maaaaarš! Vi ste sve svoje čokolade pojeli!
- Ali samo jednu kockicu...
- Ne može! Moje su Šogete! I to karameeeela... Prešs... Maj prešssss....
