Podela nekog jela na više delova (klasa), koje dalje određuju redosled konzumiranja i relativnu vrednost pojedinačnih delova. Broj klasa nije određen, već zavisi od složenosti jela, broja sastojaka i drugih osobina. Najgore se obično jede prvo, a najbolje ostavlja za kraj.
Uvek postoji mogućnost zamene, s tim što najbolje prolaze razmene između delova iste klase, dok se kod razmene delova različitih klasa obično naljuti osoba koja je dala veće parče dela niže klase, a dobila manje parče dela više klase.
A: Dam ti pileću kožicu, a ti meni daš baklavu?
B: Može!
C: Ne zezaj brata, znaš da nema više baklave...
B: E, morala si da kažeš... Ali ima lubenice, može li srce lubenice za kožicu?
A: Pa, aj, može...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Мени ово кул. +
Fala Džordi.
uff, srce od lubenice... pođe mi voda na usta detemujebem
Nije lose al malo ocena