Postoje dve vrste pamćenja, nazovimo ih:
magacinersko i mehaničarsko.
Ekstremni predstavnici prvog pamte kao što magaciner prima robu: on je stavi na policu; ako je dobar u svom poslu, brzo je pronađe.
Šta god da ga pitaš, on se odmah seti.
Ekstremni predstavnici drugog pamte kao što mehaničar sastavlja uređaj: on mora svakom delu da nađe mesto, i to da funkcioniše. Ako je rastavio mašinu da je očisti i podmaže (to se radi tako što se sav isprljaš i umastiš) - on mora tačno da je sastavi, kao što knjigovođi račun mora da se slaže u dinar, ne može otprilike... Jedan jedini preostali šraf znači ponovo rastavljanje i pretraživanje... Ne možeš ga tek tako ubaciti.
Zbog toga mehaničar mora da misli. Kad ga nešto pitaš, ako se baš time nije bavio, treba mu mnogo vremena.
Međutim - mehaničar je onaj što rešava zadatke. Škola nas uči samo rešenim zadacima, a života nije briga za njih - on postavlja nove...
I zato sav napredak zavisi od mehaničara. Magacinac je tu samo da pomogne, da pruži potrebnu informaciju... Nažalost, oni su uvereni da su glavni. Zato se napredak odvija uglavnom izvan škole - šta god da je u pitanju: nauka, umetnost, privreda... Čak i samo obrazovanje - ne zavisi od onih koji su već u školi; ono zavisi od problemista i kad će da se okrenu svom zaboravljenom problemu...
E sad, posle ovolikog mudrovanja, sledi ono staro dobro ali...
Ali baš najkreativnijim pojedincima neophodno je magacinsko pamćenje. Šlagfertih - na nemačkom: uvek spremnog odgovora - to je onaj šeret koji spasava porodicu, komšiluk, firmu, školu... Onaj duhoviti momak koji razvedrava čim se pojavi... Odakle samo izvlači te odgovore, kako ih je zapamtio?... Dok siroti mehaničar jedva iscedi zajedljivu repliku - zabavni magacinac vam je napravio upalu trbušnih mišića, kao i mnogo puta ranije.
Za tu dobrovoljnu delatnost slobodno im dati platu i penziju, kuvati im lekovite čajeve i završavati njihove obaveze, to je najpoštenije.
Da ne zaboravim - magacinsko pamćenje je neophodno i ako pišete pesme
Primer je odavde sa Vukajlije, a vi znate čiji:
Hrabrost
Def.:Čitanje domaćeg iz prazne sveske.Nema veze što sam bila odlikaš i sve redom - postojali su momenti kad nisam želela da učim, kad me mrzelo i da dišem, i predmeti koje prezirem a kad si jednom super đak od tebe se uvek očekuje da budeš super đak i to su isto teška govna, da prostiš. Jeste, veliki deo sam učila i to zato što volim, ali ono što nisam volela ili kad nisam prosto želela snalazila sam se idući putem kojim se češće ide. Nije mi strano ni da prepisujem, ni da pravim puškice, ni da imam bubicu, ni da došaptavam drugome, polagala sam drugima pismene delove ispita za pare, prethodno bi samo uvežbala njihov rukopis par sati ... Tako da sam ja jedno đubre. I drago mi je da je tako.
