Брдовити пандан вукојебини. Путујући нпр. земљом Србијом имамо прилику да се дивимо стотинама брда и планина којима ни име не знамо а можда га ни немају. Но, ту су, покрај пута, огромни масиви, пошумљени најгушћим стаблима и разноразним растињем.
Можда та брда крију свакакве тајне јер је врло могуће да у њих људска нога никада није крочила. Али путницима то остаје само мисао којом прекраћују време, те их ословљавају стрмопиздинама.
-Гледај живота ти оно брдо колико је! А ниједну кућу нисмо видели већ кол'ко има? Петнаест минута! Шта мислиш јел' био неко уопште тамо, чега све тамо има?
-Шта ја знам чега има у рандом стрмопиздини?! Велосираптори, Псоглави и Манда из "Точкова", ето тога има, заболе ме бре.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Aaa gdje se samo sjeti Mande?! Plus, naravno. :)
Па Точкови су ми један од ретких домаћих које волим, а и био сам у прилици да видим створење по којем је заснован Мандин лик, после тога ми је то прва асоцијација на стрмопиздину :D
"ДЕДЕТ ЉУТИ ГУТАРИ!"
Je l' me zezaš? :) Kol'ko god da volem film, mislim da ne treba da ti zavidim na ovome. :D
Hahha! :)))
Живота ми, класичан сеоски лудак који се спусти са брда само када му је сезона проповеди, и урла по путу. И ко налети на њега мора да га слуша бар пет-шес' минута јер тврди да је потомак неких пророка и томе слично. А оригинал Мандин имиџ из филма :Д
Ee, svašta može da se sretne u kojekakvim strmopizdinama. :)