Студенти који болују од ове врсте болести су једни од најомраженијих код својих колега. Пре би извршили масакр над црнцима у Сомалији и робијали због убиства и расне нетрпељивости него да помогну другима. Гледају само своје дупе, а за друге их баш заболе. Битно им је да ређају десетке и пуне своју касу еврима од бабе, деде, тетке, стрине, док оне којима би могли да помогну ко јебе. Узалудно је тражити било шта од њих, они ће увек обећати да ће ти учинити, али ће наравно увек да забораве, јер морају прво да нахране своју безобразну студентску гузицу.
Пера : Е брате, ти си положио методологију, ај ми дај књигу да учим пошто сам слаб са кинтом да купим скрипту.
Жика : Важи брате, донећу ти сутра.
Сутра....
Пера : Е брате, јеси ми донео књигу ?
Жика : Јао брате, заборавио сам, морао сам да штребам Историју, пошаљи ми поруку, донећу ти сутра.
Сутра...
Пера : Е Жиле, послао сам ти поруку јуче, јеси ми понео сад књигу?
Жика : Јао брате, празна ми била батерија, заборавио сам да ставим на пуњач. Стварно нисам нормалан, чак сам на факс дошао са празном батеријом. Хаха, који сам деген.
У том тренутку звони Жики телефон. Прави се да не чује, ал се зајебао, јер му је тон на максимуму. Прави киселу, безобразну фацу.
Пера у себи : Јебем ти матер и мртву фамилију...
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.