Студенти који болују од ове врсте болести су једни од најомраженијих код својих колега. Пре би извршили масакр над црнцима у Сомалији и робијали због убиства и расне нетрпељивости него да помогну другима. Гледају само своје дупе, а за друге их баш заболе. Битно им је да ређају десетке и пуне своју касу еврима од бабе, деде, тетке, стрине, док оне којима би могли да помогну ко јебе. Узалудно је тражити било шта од њих, они ће увек обећати да ће ти учинити, али ће наравно увек да забораве, јер морају прво да нахране своју безобразну студентску гузицу.
Пера : Е брате, ти си положио методологију, ај ми дај књигу да учим пошто сам слаб са кинтом да купим скрипту.
Жика : Важи брате, донећу ти сутра.
Сутра....
Пера : Е брате, јеси ми донео књигу ?
Жика : Јао брате, заборавио сам, морао сам да штребам Историју, пошаљи ми поруку, донећу ти сутра.
Сутра...
Пера : Е Жиле, послао сам ти поруку јуче, јеси ми понео сад књигу?
Жика : Јао брате, празна ми била батерија, заборавио сам да ставим на пуњач. Стварно нисам нормалан, чак сам на факс дошао са празном батеријом. Хаха, који сам деген.
У том тренутку звони Жики телефон. Прави се да не чује, ал се зајебао, јер му је тон на максимуму. Прави киселу, безобразну фацу.
Пера у себи : Јебем ти матер и мртву фамилију...
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.