
Установа која је, након масовне посете хомића и лезбејки крајем прошле године постала, ни крива ни дужна, предмет спрдачине и непресушни извор инспирације за све зајебант-почетнике. Небитна је племенита или честита воља онога који иде у СКЦ, он ће за друштво остати хомић и биће хомић, само ако крочи тамо.
- Сутра класично, на фудбалицу у пола седам?
- Е не могу сутра, ти знаш да се напалили ови моји из одељења на глуму. Иду да изводе нешто у СКЦ-у, па да их испоштујем.
- У СКЦ-у, а? ОНАЈ СКЦ? Па добро, ја сам модеран човек, разумећу, то неће пореметити наше односе. И да, молим те да термин ''односи'' не схватиш погрешно.
- Ма пуши курац!
- Хеј! Ми смо само ортаци, шта си навалио!?
- Носи се!
- 'Оћемо до града?
- За сат времена идем у СКЦ, дочекујемо децу без родитеља са Косова.
- Па сте ви нашли да их дочекујете!? Јадна деца, мало им је муке. Све бих вас ја каменовао!
- Марш бре, ово није за спрдњу!
- Дабоме да није, ово је срамота. Педерчине!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.