
Установа која је, након масовне посете хомића и лезбејки крајем прошле године постала, ни крива ни дужна, предмет спрдачине и непресушни извор инспирације за све зајебант-почетнике. Небитна је племенита или честита воља онога који иде у СКЦ, он ће за друштво остати хомић и биће хомић, само ако крочи тамо.
- Сутра класично, на фудбалицу у пола седам?
- Е не могу сутра, ти знаш да се напалили ови моји из одељења на глуму. Иду да изводе нешто у СКЦ-у, па да их испоштујем.
- У СКЦ-у, а? ОНАЈ СКЦ? Па добро, ја сам модеран човек, разумећу, то неће пореметити наше односе. И да, молим те да термин ''односи'' не схватиш погрешно.
- Ма пуши курац!
- Хеј! Ми смо само ортаци, шта си навалио!?
- Носи се!
- 'Оћемо до града?
- За сат времена идем у СКЦ, дочекујемо децу без родитеља са Косова.
- Па сте ви нашли да их дочекујете!? Јадна деца, мало им је муке. Све бих вас ја каменовао!
- Марш бре, ово није за спрдњу!
- Дабоме да није, ово је срамота. Педерчине!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.