Ustanova koja je, nakon masovne posete homića i lezbejki krajem prošle godine postala, ni kriva ni dužna, predmet sprdačine i nepresušni izvor inspiracije za sve zajebant-početnike. Nebitna je plemenita ili čestita volja onoga koji ide u SKC, on će za društvo ostati homić i biće homić, samo ako kroči tamo.
- Sutra klasično, na fudbalicu u pola sedam?
- E ne mogu sutra, ti znaš da se napalili ovi moji iz odeljenja na glumu. Idu da izvode nešto u SKC-u, pa da ih ispoštujem.
- U SKC-u, a? ONAJ SKC? Pa dobro, ja sam moderan čovek, razumeću, to neće poremetiti naše odnose. I da, molim te da termin ''odnosi'' ne shvatiš pogrešno.
- Ma puši kurac!
- Hej! Mi smo samo ortaci, šta si navalio!?
- Nosi se!- 'Oćemo do grada?
- Za sat vremena idem u SKC, dočekujemo decu bez roditelja sa Kosova.
- Pa ste vi našli da ih dočekujete!? Jadna deca, malo im je muke. Sve bih vas ja kamenovao!
- Marš bre, ovo nije za sprdnju!
- Dabome da nije, ovo je sramota. Pederčine!
