Kao što ne može narodna pevačica bez pratećeg benda koji se sinhronizovano njiše i smeje šašavom harmonikašu koji stalno nešto izvodi, ne može ni student bez svog pratećeg benda, ali ne zato što želi.
Studentski bend nema nikakve veze sa muzikom, a u njega spadaju svi oni koji se osećaju obaveznim da prate napredak svog studenta, daju mu dobronamerne savete i prekoravaju ga kad treba, za njegovo dobro. Najesencijalniji članovi su roditelji, a mogu se dodati i svi ostali članovi šire i uže familije i obavezno bar jedan komšija koji će studenta svaki dan pitati da li uči i kad će već jednom da diplomira.
Članovi se vrednuju po sistemu-što senilniji i sa manjim obrazovanjem, to zabavniji ostatku benda, pa bi ulogu hrarmonikaša blesana dobio deda ili namćor komšija.
Jedini kome niko iz benda nije zabavan je student i on se takođe, jedini ne pita o sastavu benda, niti o tome koliku ko ima reč u njegovom studiranju.
Vođa benda je glavni finansijer studija, najčešće otac, i kada student pokuša da eliminiše nekog člana benda najčešće rečenicom-"Šta se ti mešaš?", vođa ga prekorava rečima-"Polako, kako to razgovaraš sa poštarom?? Dok ti ja finansiram studije, ponašaćeš se pristojno!". A po praviliu se članovi studentskog benda nikada ne izbaciju, samo dodaju.
