Redovna priča 89% studenata u Srbiji. Bilo koji ispitni rok da je u pitanju, koliko god planirani ispit bio važan, nama studentima se odjednom, baš u kritičnim danima učenja, javlja hipertrofirana potreba za:
Gledanjem smeća na TV koje se inače nikad ne gleda
Javljanjem nekim likovima iz prošlosti i intenzivnom obnovom drugovanja sa njima
Igranjem igrica
Provođenjem vremena na internetu
Ponovnim bavljenjem sportom koji smo batalili još od...pa prethodnog ispitnog roka
Alkoholisanjem
Seksom
Izlascima na kulturne događaje (indeks+100kinti=predstava u Narodnom pozorištu)
Izlascima na bilo kakve događaje/aktivnosti (kuglanje, stoni fudbal i bilijar ponovo postaju zakon)
...
I tako dan za danom, sadržaji se smenjuju, uživamo sa malom dozom griže savesti; nakon čega dolazi dan D.
Padamo ispit, kunemo se da se napisana epizoda više ponoviti neće, pravimo planove da smandrljamo bar polovinu preostalih ispita, bataljujemo bilijar, stoni fudbal, obnovljena prijateljstva, igrice i ostale zajebancije i počinjemo sa dovođenjem sebe u "neki red". Nakon toga se vraćamo u zagrljaj redovnog stanja, ponovo nam vreme do sledećeg ispitnog roka (2 meseca) postaje mala večnost i mi smo kul i opušteni.
Par nedelja pred naredni ispit sve nešto duđe gledamo TV, svesni smo novoinstaliranih igrica na kompu i tek onako, bez konkretne ideje pomišljamo na ljude sa kojima se nismo videli 100 godina...
