Iliti "Kako sam jebao Husu iz Bit Strita".
Sve je počelo genijalnom idejom mog druga Radeta Krtice da idemo u Beograd kod njegovog rođaka da se napijemo ko životinje. Naravno, poneli smo četri kile rakije, ja točijo iz bureta što pokojni đed čuvao meni za svadbu. Bure je već sada poluprazno, a ja se ne oženih. Železnica je naravno opet izdala pa nam je od naše selendre trebalo šest sati koje smo prekratili uništivši litar i po rakije uz pečenu glavudžu koju sam specijalno za ovu priliku izvadio iz zamrzivača.
Prebijeni smo kročili na asfalt velegrada i bauljajući tražili gajbu Radetovog rođaka. Otrovčina od 25 gradi je učinila da se senke tope, boje čuju. Svetlost se poigravala mojim umom kao mačka sveže izvađenim crevima iz uređenog praseta. Da skratim, u mračnoj uličici negde u Ovči smo naleteli na par momaka kako peglaju Bađija. Naravno, dugogodišnje bavljenje kafanskim tučama je dalo rezultate, tako da su obojica završili u kontejneru. Ne možeš tući takvog umetnika jebiga. Bađi, oduševljen, pozvao nas je na gajbu da mrljamo koks. Rade Krtica se nećkao, jebiga patrijarhalno vaspitano dete, ali sam mu pripretio batinama pa je morao krenuti za mnom i Bađijem dok smo ulicom zagrljeni pevali "Crna ženo". A kod Bađija na gajbi sve ful brate. Lamperija, teve sa ravnim ekranom, na zidu slika vojvode Đujića. Ma pravi srbski patrijarhalni dom. Bađi je naravno izvadio iz Obodinovog frižidera domaću mučenicu koju smo sabili uz par lajni prvoklasne kokaniđe, doneo Aca Ilić koji je baš tad izašo iz vecea. Otišo da ga izbaca pred klabing, da mož duže da jebe. Sasvim slučajno, poneo je još jednu šulju sa zlatnim dezenom, te sam ful skockan bio spreman za havariju. Radeta sam ostavio kod Bađija da gleda Eniml čenl, bila emisija o njegovim sunarodnicima krticama, nisi mogao da ga odvojiš od tevea ni špaknom.
Ispred četvorospratne Bađijeve gajbe čekao nas je Saša Ćurčić. Došao batica vozom. Kupio. Isto ko u Engleskoj jebote. Vozi Sale kao ludak, pretiče buseve, trole i ostala beogradska busplus govna, a Bađi, Aca i ja šibamo već sedamnestu lajnu i puštamo Šešeljeve klipove na ayfon-u. Bađi grokće kad se smeje. Uz škripu guma, zaustavili smo se ispred diskoteke koju drži Nebojša iz Moskve, inače moj veoma dobar prijatelj i saborac u ratovima devedesetih. A unutra haos. Bora Drljača cepa janje, Đura Euforija neku raspalu kuravelu, Lepa Lukić pimpuje loptu sa Krnetom u pare. Krneta u nedostatku keša pokušava da Bori uvalja šampon koji su mu navijači ubacili u razbijena kola, izmišlja kako će mu od toga porasti kosa, ruska formula. Do separea nas dovodi neka dobra pička, ja joj dobacujem neke čobanske fore ali me kulira. Tamo Minja Subota i Lepi šibaju koks i red bul, na stolu gola igra Sandra Afrika dok je Goran Trobok kiti evrima. Fantastična atmosfera. Na repertoaru samo najkvlt zika, osim kad je Pahomije dovatio mikrofon i počeo da peva cincilinci dragi klinci, ali su ga dva kurpulentna momka zamolila da napusti objekat. U kontejner. Ma fenomenalan doživljaj, sve puca, ceo klub mi se vrti, Sodoma i Gomora jebena. Lepa Lukić se skinula gola i glođe rebra od Borinog janjeta...
I tu sam negde izgubio svest. Sve tako bilo, babe mi. Sutradan odvrno Radetu osigurač pa ga slago da nestalo struje inače bi još gledo one krtice. Sednemo u voz i pravac ćiku. U stvari, lažem, nismo sedeli jer su bila samo dva vagona i to puna nekih cigana, studenata i ostale stoke. Noge mi otpale.
E da, što se tiče Huse iz Bit Strita, on je bio ona dobra pička što nas dovela do separea. A ja se čudio što mi samo u dvojku dala. U veceu, dok je u susednoj kabini Bora Drljača kenjajući jecao zbog hemoroida. Ima da ga ispresavijam, govno tranvestitsko, saće da me zezaju u školi da sam peder.
Definicija je napisana za takmičenje "Lovačke priče".
