Subotnje popodne

Pišeš tiket dok u pozadini Mića Poskok gricka semenke i jebe mater Nalbandijanu jer ga je njegovo kurčenje sa drop šotovima koštalo 500 kinti. Pre odlaska u kladžu listaš teletekst Sport kluba i beležiš sve tekme koje se prenose uživo i praviš obavezno bar jedan tiket sa tim utakmicama. Za pisanje tiketa bitne su dve stvari:
1. pažljivo razmatraš utakmice, jer ti je bitan dobitak. Jebi ga, juri te Džoni dizelaš jer mu nisi dao pare za skank, a kintu za školarinu si sjebo na kurve, tako da moraš da se vadiš nekako.
2. igraš iz čistog zadovoljstva, čisto da imaš razlog više da uživaš u čarima subote. Dobitak ti nije previše bitan, ali ne bi bilo loše da kapne neka kinta.

Ne moram da pišem o tome da živimo u zemlji koja sitnim koracima, ali koji iz dana u dan postaju sve veći, ide u kurac. Da neko nema kinte za Frankfurt viršle i leskovački jogurt, da pojedinci sebi seku prste kako bi režimu stavili do znanja da ne mogu da nahrane sebe i svoju porodicu. Jebi ga brate, ako si jedan od takvih ne mogu da ti pomognem. Noževi bar nisu skupi, kupi jedan i pravac Skupština. Jedan prst manje više, boli te kurac. A nećeš moći ni da uživaš u čarima fudbala, jer para za SBB jednostavno nema. U stvari, uvek možeš da ostaneš kod kuće i gledaš prenos sa "Čika Dače" Radnički KG - Hajduk Kula na RTS-u ili Zvezda- Metalac na Prvoj ili eventualno neku košarkašku utakmicu Prve Lige Srbije. Ali pošto se košarka uglavnom poklapa sa Magazinom IN Sanje Marinković, bolje sapunjaj mačora na noge njenih gošći, jer koliko god da je ta žena antipatična, moramo priznati da su joj gošće nekad dobre pičke. Ne mislim na Isidoru Bjelicu. Bolje i to nego da se mučiš dok gledaš kako plej OKK Beograda pokušava da napravi krosover. Ali ako si nekako uspeo da uštediš kintu za SBB, ući ćeš u svet zelenila, koji ne želiš da napustiš.

Lepo je ponekad zatvoriti se u sobu, ugasiti telefon, ne javljati se na interfon kad te Pera Kinez zove da igrate američke na školskom. Čoveku je nekad potrebno da bude sam, da uživa u samoći i znoju koji se nagomilava na majici na bratele koju ne skida već šesti dan, dok opijum jarčevine sa kurca ulazi u poslednji stadijum bazda. Kupiš flašu apatinca, pola kile semenki kod Joce semenkara, legneš u fotelju, drapaš muda i uživaš u čarima Bundeslige na Eurosportu.
Sve je to lepo, ali ako imaš ortake istomišljenike, koji bi pre posetili Hadersfild da bi gledali njihov derbi sa Česterfildom u 3. ligi Engleske umesto da lade jaja na apsolventskoj ekskurziji sa Marinom čija bradavka dostiže veličinu ringle, onda je subotnje popodne sa njima pun pogodak. Kada od tiketa možete lagano da napravite rolnu toalet papira, kada se posvadjate jer se jednima gleda Bazel - Tun a drugima Livepul - Norič, znajte da je vikend uspešan.

Možeš i da backaš kockice sa Jagošem, možeš sa ribom da šetaš pored reke dok napaljeni klinci zamišljaju kako i oni jednog dana drže devojku za ruku, možeš da sediš u kafiću sa drugaricom i daš 200 dindži za kapućino ( dva tiketa od 100din / četiri tiketa od 50din / tiket od 100din i dva tiketa od 50din / šest tiketa od 30din + 20 ušteda ). Ja ću se ipak između kapućina i osećaja kada Rori Delap da gol iz auta, odlučiti za ovo drugo. Jebem li ga, onaj kapućino mi nekako mnogo bljutav.