Posle mrzovoljno i pre svega besmisleno provedenog dana, odlučite da ipak ostanete kući u subotu. Sestra/brat su već davno otišli u provod, a eto, matorci takođe odlučiše da jednom izađu i oni. A vi se osećate sve bezveznije i žalite za svojom odlukom da ne podignete dupe iz te fotelje. Ali šta je tu je, puštate muziku i iz sveg glasa pevate omiljenu melodiju (ne tako dobro, ali nije bitno, pa niko vas ne čuje) i visite na netu, na kom niko od vaših nije, jer pa, svi su negde. Vrhunac je uzvraćanje poziva.
Ja: Halo?
Kevina prijateljica: Pa zdraavo, gde ti je mama?
Ja: Nije trenutno tu. Izašla je sa tatom negde...
Kevina prijateljica: Aaaa, nema veze. Kako ti je u školi? Pa gde ti je Iva?
Ja: Dobro mi je. Nije ni ona tu.
Kevina prijateljica: Jaoo pa ti si samaaa... Što nisi i ti izašla? (sa sve patetičnim sažaljenjem)
Ja: Pa eto, nisam...
Kevina prijateljica: Dobro, prenesi poruku mami...
Ja: Važi... (neverovatno ljubazno)
Spuštam slušalicu. I primećujem da krećem da razgovaram sa mojim psetom. O.O (asocijalnog li deteta)
