Ne moze se reci da je hipster, opet nije ni konzervativac, umereni avanturista ga ne oslikava dovoljno. Ne. Sućula žudi za nečim novim, neotkrivenim, zaboravljenim, neistraženim a posebno nedostupnim.
On ne bira lakši ili teži put, on bira onaj alternativni - uz kurac.
On zdušno prati skandinavske fudbalske lige, bodreći danske klubove, jer oni najmanje pažnje dobijaju. Ali ne najbolji tim, jok. On bira tim iz jebene najsevernije pokrajine, klub koji je u sredini tabele, za koga i lokalce zabole kurac, tipa Mitjeland.
Narodnjaci ga smaraju, kao i haus, rok, pop, dens. Festivali, koncerti, čak i klubovi i kafane neguju tu masu koja njemu, jednostavno, ne odgovara. Jedini priznat provod je vikendica na Savi, sa 6 drugara u najtrve verziji rejva poznatoj čovečanstvu.
Travu ne puši, jer je pokvarena na ulici, ko zna sta unosi u pluća. On se vari lakom za cipele, ali ne onim za kanadjanke, jer ga svi imaju.
Sućula sam šije svoju odeću, učlanjen je u stranku "opozicija",za badnji dan kući donese bagrem, traži pare za gorivo, ne pije tursku kafu, i nikako, ali nikako ne jede burek.
Ali štapić sa mesom cepa.
A: Dve gurmanske i.. Jokso, šta ćeš ti?
B: Šta ima?
C: Gurmanska, obična, belo.
B: Nema punjena?
C: Nema brate.
B: A vešalica?
C: Druže, nema.
B: Ništa, daj pohovani kačkavalj.
