Sud je omiljeno mesto u kojem se naš narod okuplja. Kažu da Srbi vole da se sude makar na to potrošili zadnju paru. Siromašni tuže bogate, ružni lepe, debeli mršave, a smotani zabavne. Niko ne tuži sebi ravnog, sem u slučaju kada komšija tuži komšiju. To je poslastica na ovdašnjim prostorima. Ta suđenja često nadžive i same aktere događaja, pa se često u nasledstvo deci, umesto para, ostavlja u amanet brdo sudskih spisa po sistemu, gde ja stadoh - ti produži. Deca su mlada, pa neka zarade makar toliko da mogu da se sude. Važno je dobiti tužbu za života, a velika je čast i preneti je na pokolenje kako bi deca, ako ne završe školu, imala čime da se bave...
