Šumaher ortak

Друг који је пре само пар година добио дозволу и имао је ту срећу да је моментално добио кола од матораца. Обично вози неку половну Калибру, стару спортску Тојоту или Хонду, а у ретким случајевима и неког новијег Пежоа или Реноа. У његовим колима пушење је строго заврањено, зими се људи због нових пресвлака изувају пре уласка, а о ретровозор му је окачен крст који га чува од његове ненормалне жеље за брзином.

У граду редовно кроз уличице вози у четвртој. У пету убацује на сваком правцу дужем од 50 метара. Кроз кривине пролази као Шумахер у најбољим данима на Силверстону, а од једног до другог краја града вас вози тако да вам се гузица залепи за седиште. Зна свако паркинг место у граду, а обично вози улицама које знају само они који тамо живе. На аутопуту не вози највећом дозвољеном брзином, већ највећом брзином коју његов ауто може да развије.

Псује, и то много. Свако ко вози спорије од њега је баба, а сваком испред њега ко не пролеће на жуто ће поменути све женске чланове породице од косовског боја па до сад. Сав свој новац улаже у кола. Мотор је обавезно фризиран, а озвучење је довољно јако да концерт направи просечан рок бенд. Има још и нове фелне, скупе пресвлаке, спортска седишта, спортски волан и наравно, вози на бензин зато што мрзи звук машине која иде на плин, иако је он јефтинији дупло.