
Будиш се.Знаш да је данас тај дан.Излазиш напоље.Прохладно је , тмурно и сиво.На улицама само понеки човек и папир који лелуја на благом ветру.Све је успорено ,сиво , депресивно.Улазиш у градски превоз и у случајним погледима са људима из других возила видиш.Видиш у њиховим очима тугу , јад , истрошеност.Неку равнодушност и разочараност животом који се живи чисто да би се живело.Њихова лица причају причу , причу о прохујалом животу.Видим те људе и почињем да мислим.Идем толико у дубину да ми се душа испуњава болом.
Видим те људе , и питам се.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Šta se pitaš?
Pita se koji je moj pisao ovo uopšte.
Управо ти метнух минус због тога што се питаш а не говориш нама шта се то питаш. Ајде Лазаре, не држи нас у неизвесности.
Upao čovek u desperiju.
E meni se dopalo ovo iako dajem minuse na ovakve definicije.
+