Budiš se.Znaš da je danas taj dan.Izlaziš napolje.Prohladno je , tmurno i sivo.Na ulicama samo poneki čovek i papir koji leluja na blagom vetru.Sve je usporeno ,sivo , depresivno.Ulaziš u gradski prevoz i u slučajnim pogledima sa ljudima iz drugih vozila vidiš.Vidiš u njihovim očima tugu , jad , istrošenost.Neku ravnodušnost i razočaranost životom koji se živi čisto da bi se živelo.Njihova lica pričaju priču , priču o prohujalom životu.Vidim te ljude i počinjem da mislim.Idem toliko u dubinu da mi se duša ispunjava bolom.
Vidim te ljude , i pitam se.
Управо ти метнух минус због тога што се питаш а не говориш нама шта се то питаш. Ајде Лазаре, не држи нас у неизвесности.
Šta se pitaš?