Potpuna snuždenost.
Vraćaš se sa žurke, krenula si kao neka princeza sa velikim osmehom na licu, a od svega toga ostala je jedna polu-zalepljena veštačka trepavica.
Na žurci obično očekuju da napraviš neko sranje, malu grešku koja će jasno vikati u njihovim glavama da ste svi vi tako složni i da se mnogo volite, da ste zajedno promašaji, ne samo pojedinačno.
Da li si htela da se napiješ?!
Verovatno ne, ali poturali su ti šarene koktele pod nos, uz veseo osmeh, kako im samo odoleti?
A šta je sa onim cigarama?
Pa, ni njih nisi baš želela,a nisu ti ni bile potrebne.
Da li je išta vredelo?
Da se smeješ ciničnim licima, da posmatraš raširene zenice u ogledalu ispod neonskog svetla, dok ti noge klecaju?
Da se ispovraćaš kao stoka i vratiš se blistavija nego ikad, iako se osećaš kao zgažena mačka na putu?
Vidim Sunce. Obasjava crne razmazane oči, kosu punu gela i šljokica.
Niko ne želi Sunce u tom trenutku, želimo tamu i hladne ćoškove, da se skupimo u uglu i na trenutak budemo sami i beskrajno mizerni.
