Kao i svaki čovek koji se profesionalno bavi vožnjom i vozači GSP-a imaju svoje suvozače, koji im baš i ne pomažu pri vožnji ali svakako su tu.
Pojava suvozača nastaje kada se neki šljaker, najčešće sredovečan čovek, zakači na šipku, prednjeg kraja autobusa, koja se nalazi levo od vozača i započne određenu priču. Ove priče nisu kao one koje profesionalni reli vozač dobije od svog suvozača. Najčešće suvozač vozaču priča o svom poslu, porodici, političkoj krizi sa akcentom na lošoj vladi i na nemanju para da preživi mesec iako se ove 2 timske kolege najčešće ne poznaju.
Majstori nisu hladnokrvni na navođenje svojih trenutnih partnera, verovatno jer je monotonost njihovog posla tolika da i bilo kakvo društvo može biti zanimljivo. Kada jedan od suvozača napusti svoje mesto, njega menja neki koji uđe u bus na nekoj od sledećih stanica i tako u krug.
- Ooooo majstore, jes'ti i juče bio ova smena?
- Da.
- Aaa pobeže mi za 20 sekundi, ja kreno tamo kod opštine kad ti ode, al' zapamtio sam te ja.
- Jebiga, zamalo.
- Iš'o s posla sad radimo neku kanalizaciju kod one crkve, jebeš mu mater po ovoj žegi jedva preživljavam, a i ni za 'ladno pivo se nema, jebeš mu mater dok ne sastave vladu ništa od plata. Kako tebi ide?
- Ako brate, dobro je...
- Pa da bole vas kurac, državna plata, aj' silazim ti ja ovde, doviđenja.
- 'ajd u zdravlje.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
I ovaj zadnji plus je bio jubilaran, hvala ko god da je :D