Na svakoj srpskoj tradicionalnoj svadbi vizuelno dominira par osoba - mlada, mladoženja, stari svat, kum - oko njih se vrte svi običaji, stalno se slikaju...Međutim, stvarnu dominaciju nad ostalima i potpunu kontrolu nad muzikom neretko ima neka sasvim leva osoba. To obično bude neki gastarbajter, mladin ujak po babinoj liniji, ili neki imućni poljoprivrednik, đuvegijin stric od očevog brata od tetke. Taj ima para da može da ih poklanja, a svadba je idealna prilika za to. Napije se prvi, prvi ustaje i prvi kreće sa naručivanjem pesama. Od njega ne možete čuti ništa osim pa kaže, ijao, ajd sad onu moju i ostalih svadbarskih pokliča.
Nervozni kum prilazi dotičnom.
- Slavoljube, daj pusti još nekog da naruči pesmu.
- Evo, samo da čujem onu moju. Mu'zka, ajmo sad!
Muzika počinje.
- Ijaoooooooo, to majstore!
Lepi 20 evra na čelo oznojenog pevača.
