Naš narod ima jedan običaj koji verujem većina mladih, i onih koji se tako osećaju, ne može da smisli.A taj običaj se sastoji od priprema hrane, dizanja šatre (ako nemate dovoljno veliku kuću ili stan) i ostalih pratećih detalja u ''čast'' pokojnika.
Posle spuštanja kovčega u raku i završetka sahrane, svi ožalošćeni pohrle ispod šatre i jedu, piju i pričaju, da ne kažem vesele se (Bože sačuvaj!) kao da su došli na svadbu (tu se negde pojavljuju i trubači, ako ovo želite da odnesete na sledeći nivo...), tako da na kraju ispada da su oradošćena udovica/ac, deca i rodbina napokon skinuli bedu sa vrata pa sad to sve proslavljaju.Sledi ogovaranje.
Sve se to pretvara u morbidni spektakl dostojan porodice Adams.
A ako ne želite da sebi priređujete taj cirkus, ispadate škrtica i sledi vam ogovaranje.
U svakom slučaju, nećete izbeći zle jezike, ali se ovde poznaju pravi prijatelji. To su oni ljudi koji dolaze nepozvani da pomognu u pripremama.
