Jedinstvena prilika za unos malo dramatike u svakodnevni život penzionera.
Ljudi, nemojmo biti zli, uvek stanimo na njihovu stranu.
Bakica ( iznervirana što niko nije ustao za nju): Alo vozač, gde si ti sat vremena te čekam?!?!
Svi ćute odmahuju glavom...
Ja: Tako je bre, i šta voziš kao da smo mi krompir!
Baka( ohrabrena): Jeste, ima sve da kažem na onaj broj za reklamacije, i to što sam čekala, i to što voziš kao pomanito, i to što pušiš u autobusu, i to što ne nosiš uniformu, i to što si ugasio grejanje, i to što slušaš muziku na mobilni, i to što psuješ pred ovom decom, i to što mi sada upravo pretiš, i to što ne vraćaš ljudima kusur kad ti kupe kartu, i to što namerno kočiš ko lud, i to što si stao onoj maloj van stanice, i to što si prošo na žuto....
Devojka pored Bake: Izvinite, jel hoćete da sednete?
Bakica: Hvala ćeri... ( hmm hm hm hm, hmm hm hm hm > peva u sebi, zaboravila na svađu)
Ja > :još jedno dobro delo danas:
