Od kad sam kupio računar,slušam priče kako visim na tom sokoćalu po ceo dan,ne radim ništa,kako ću izgubiti vid,iskriviti leđa...Deda je najglasniji po tom pitanju,non-stop mi priča kako je on u mojim godinama bezbrižno čuvao ovce na čistom vazduhu,jeo palentu svaki dan,kako se zaposlio pre 60 godina u nekom kombinatu,a ja njegov unuk,prvenac,sedim za sokoćalom celi dan,i čekam da mi mama donese nešto da jedem,kako bi ja,da živim u vreme njegove mladosti umro od gladi,jer nisam spreman za život...Međutim,deda se neki dan izleteo i faktički priznao da je i on u mladosti bio žrtva tehnologije i ovisnik ondašnjih aktuelnih aparata...
Deda mi je ispričao kako je on bio glavni baja u selu,jer je prvi kupio radio i doneo ga u svoje selo('58 godine)!Onda se skupi njih dvadeset kod nas u kući i od 4-5 poslepodne,pa uveče do 9-10 slušaju radio.Deda je jedino u pravu da se otuđujem od sveta.Njihovo "sokoćalo" bilo je "humanije" prem ljudima,jer im je omogućavalo kolektivnu zavisnost i bar su se družili za razliku od današnje generacije,koja komunicira preko četa...
