Svaka generacija je rob tehnoloških dostignuća svog doba

Од кад сам купио рачунар,слушам приче како висим на том сокоћалу по цео дан,не радим ништа,како ћу изгубити вид,искривити леђа...Деда је најгласнији по том питању,нон-стоп ми прича како је он у мојим годинама безбрижно чувао овце на чистом ваздуху,јео паленту сваки дан,како се запослио пре 60 година у неком комбинату,а ја његов унук,првенац,седим за сокоћалом цели дан,и чекам да ми мама донесе нешто да једем,како би ја,да живим у време његове младости умро од глади,јер нисам спреман за живот...Међутим,деда се неки дан излетео и фактички признао да је и он у младости био жртва технологије и овисник ондашњих актуелних апарата...
Деда ми је испричао како је он био главни баја у селу,јер је први купио радио и донео га у своје село('58 године)!Онда се скупи њих двадесет код нас у кући и од 4-5 послеподне,па увече до 9-10 слушају радио.Деда је једино у праву да се отуђујем од света.Њихово "сокоћало" билo је "хуманије" прем људима,јер им је омогућавало колективну зависност и бар су се дружили за разлику од данашње генерације,која комуницира преко чета...