Svaka generacija je rob tehnoloških dostignuća svog doba

Od kad sam kupio računar,slušam priče kako visim na tom sokoćalu po ceo dan,ne radim ništa,kako ću izgubiti vid,iskriviti leđa...Deda je najglasniji po tom pitanju,non-stop mi priča kako je on u mojim godinama bezbrižno čuvao ovce na čistom vazduhu,jeo palentu svaki dan,kako se zaposlio pre 60 godina u nekom kombinatu,a ja njegov unuk,prvenac,sedim za sokoćalom celi dan,i čekam da mi mama donese nešto da jedem,kako bi ja,da živim u vreme njegove mladosti umro od gladi,jer nisam spreman za život...Međutim,deda se neki dan izleteo i faktički priznao da je i on u mladosti bio žrtva tehnologije i ovisnik ondašnjih aktuelnih aparata...
Deda mi je ispričao kako je on bio glavni baja u selu,jer je prvi kupio radio i doneo ga u svoje selo('58 godine)!Onda se skupi njih dvadeset kod nas u kući i od 4-5 poslepodne,pa uveče do 9-10 slušaju radio.Deda je jedino u pravu da se otuđujem od sveta.Njihovo "sokoćalo" bilo je "humanije" prem ljudima,jer im je omogućavalo kolektivnu zavisnost i bar su se družili za razliku od današnje generacije,koja komunicira preko četa...