Ovakvi smo. Onakvi smo. Neki dobri. Neki baš i ne. Neki otvoreni. Neki zatvoreni. Neki se trude da budu ono što nisu. Neki beže od onoga što jesu. Svako ima svoju priču.
- Ne mogu da gledam onog gada. Stalno nešto zakera. Stalno nešto traži. Te ovo, te ono. Sve on zna. Ništa mu ne valja. Što me bre jednom ne ostavi na miru?
- Znaš, on je dete bez roditelja. Odrastao je u domu. On je navikao na neprestanu borbu sa svima. Možda je zato takav.
- E nisam znala. Sad mi ga nekako žao. Svako ima svoju priču.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
+