
Лепе жеље или зајебана клетва, зависно од ситуације. Сви смо ово бар једном чули од ближе родбине, обично пропраћено неком новчаницом.
1997.
Деда (гледа ђачку књижицу из основне школе): Маре, синко, све петице овде да пишеш!
(вади 50 динара)
Маре: Хвала деда.
2005.
Деда (гледа ђачку књижицу из средње школе): Маре, синко, све петице овде да пишеш. Сине, види овде узми дедер 200 динара, ја не видим.
(Маре вади 500)
Маре: Фала деда царе!
2009.
Деда (гледа индекс): Маре, синко, све петице овде да пишеш. Ево деда да ти...
Маре: Ма шупичку материну деда! Кад ме тако прокунеш... Опа, сомундара!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.