Лепе жеље или зајебана клетва, зависно од ситуације. Сви смо ово бар једном чули од ближе родбине, обично пропраћено неком новчаницом.
1997.
Деда (гледа ђачку књижицу из основне школе): Маре, синко, све петице овде да пишеш!
(вади 50 динара)
Маре: Хвала деда.
2005.
Деда (гледа ђачку књижицу из средње школе): Маре, синко, све петице овде да пишеш. Сине, види овде узми дедер 200 динара, ја не видим.
(Маре вади 500)
Маре: Фала деда царе!
2009.
Деда (гледа индекс): Маре, синко, све петице овде да пишеш. Ево деда да ти...
Маре: Ма шупичку материну деда! Кад ме тако прокунеш... Опа, сомундара!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.