Лепе жеље или зајебана клетва, зависно од ситуације. Сви смо ово бар једном чули од ближе родбине, обично пропраћено неком новчаницом.
1997.
Деда (гледа ђачку књижицу из основне школе): Маре, синко, све петице овде да пишеш!
(вади 50 динара)
Маре: Хвала деда.
2005.
Деда (гледа ђачку књижицу из средње школе): Маре, синко, све петице овде да пишеш. Сине, види овде узми дедер 200 динара, ја не видим.
(Маре вади 500)
Маре: Фала деда царе!
2009.
Деда (гледа индекс): Маре, синко, све петице овде да пишеш. Ево деда да ти...
Маре: Ма шупичку материну деда! Кад ме тако прокунеш... Опа, сомундара!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.