Izraz opravdanja gneva ili rezigniranosti zbog nečijeg postupka koji je bio varnica koja je izazvala požar, tj. koji je bio ona kap koja je prelila čašu žuči.
- Gospodine, Mališa Žiriću, zbog čega ste ubili svoju suprugu Vidosavu i poštara, gospodina Velišu Klatimirovića?
- Pa zatekao sam svoju ženu, štono kažu, na gomili sa poštarom, gos'n sudija.
- Pa dobro, preljube se dešavaju, nije prijatno, ali to nije razlog da ubijete dvoje ljudi. Kako ste izvršili zločin?
- Došao sam ranije kući s posla i čuo sam stenjanje u spavaćoj sobi. Prišunjao sam se, vrata su bila otvorena, videh da mi poštar teslači ženu, da prostite, gos'n sudija. Ja prvo u šoku, ne verujem da me je kurva varala. Oborio sam od šoka i vazu u predsoblju, oni su se toliko bili zaneli da ni to nisu čuli. Ja gledam i ne verujem. Hteo sam da odem, ali njeno sve jače i jače stenjanje me nije odvajalo od vrata spavaće sobe. Sve, sve, al' kad je kurva počela da vrišti od sreće kao da brata ženi, a sa mnom je u krevetu bila kao mrtva kobila, uzeo sam pištolj i ubio sam oboje.
___________________________________________________________________
- Šta je ovo? Nevaspitanje! Današnja omladina! To ne zna nikakav red, sramota! Pijete, drogirate se, još vatate tu pred svima, narod gleda! Kako vas, deco, nije sramota?
- Ša je bilo, baba! Malo pijemo, malo varimo, malo se vatamo, nači, može nam se! Nači, šetaj, ako ti se ne đasvi!
- Šta, šta je bilo? Sve, sve, al' mojne na ladan tonbe!
Што поштари безобразни? Они увек звоне двапут јербо су увиђајни!
А Малиша уш'о без куцања усред туцања. (Паз', ово се и римује!) Лололо
Brezobrazni poštari! Raznose istovremeno poštu i polne boleštine